Pojam 'encryption' (enkripcija, zaštitno kodiranje) opisuje postupak pravljenja svojevrsnog nereda među podacima kako bi se oni učinili nerazumljivim svakome ko bi pokušao da im neovlašćeno pristupi. Podaci pomešani na ovakav način čine šifrovani tekst. Da bi se pristupilo ovako zaštićenim podacima neophodan je ključ za dekripciju, odnosno dešifriranje.
Enkripcija se koristi kako bi se podaci držali dalje od očiju radoznalaca tokom njihovog prenosa između pošiljaoca i primaoca (podaci koji se šalju preko interneta u bankarskim transakcijama, na primer).
Savremeni postupci enkripcije zahtevaju da i pošiljalac i primalac (ili softver instaliran na kompjuterima jednog i drugog) imaju odgovarajuće, kompatibilne ključeve. Ključ može biti jedinstveno dodeljen ili može biti kombinacija vlastitog ključa kojeg je stvorio primalac i javnog ključa dostupnog svakome ko želi da šalje podatke primaocu: ovo poslednje se označava kao PKI ('Public Key Infrastructure').
Enkripcija je dvosmerna ulica u savremenom kompjuterskom svetu. Dok se u ličnoj i poslovnoj komunikaciji koristi za zaštitu podataka, u svetu pisaca virusa štetni programi se enkripcijom sakrivaju od antivirusnih programa: u ovom slučaju, s obzirom da pisac virusa želi da korisnik pokrene šifrovani atačment, on mora sadržati i ključ kao deo pošiljke (na primer, šifra u e-mail poruci).